Vous avez cherché: avfall (Norvégien - Serbe)

avfall
отпад

flere gjenvinningsmål for forskjellige spesifikke typer avfall
Неколико циљева везаних за рециклирање различитих токова отпада

avfall landbruk industriprosesser flyktige utslipp husholdninger / tjenester
Међународни ваздушни саобраћај

eu forener politiske retningslinjer for avfall og ressursbruk gjennom p
ЕУ спаја политике отпада и коришћења ресурса у форми Тематске је

kommunalt avfall som deponeres på fyllplasser i medlemslandene i det europeiske miljøbyrået
Локални отпад на депонијама у земљама ЕЕАРазвој управљања локалним отпадом

avfall anses derfor i stigende grad også som en produksjonsressurs og en energikilde.
Отпад се, дакле, све више сматра производним ресурсом и извором енергије.

miljøfarlig avfall og annet problemavfall blir også i stigende grad fraktet over grenser.
Опасни отпад и друге врсте отпада се такође све више превозе преко граница.

Å forebygge avfall kan bidra til å redusere miljøbelastninger i alle stadier av ressursers livsløp.
Превенција отпада може допринети смањењу утицаја на животну средину у свим фазама животног циклуса ресурса.

og kjøpe de ringe for penger og den fattige for et par sko og selge avfall av korn?
da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, i da prodajemo oèinke od pšenice.

europeiske land har også investert betydelig i overvåkning av og jevnlig rapportering om miljøforurensende stoffer og avfall.
Европске земље такође су много уложиле у надзор и редовно извештавање о загађујућим материјама и отпаду.

bruk av ressurser, vann, energi og generering av avfall drives av våre mønstre for forbruk og produksjon.
Употреба ресурса, воде, енергије и генерисање отпада су условљени нашим обрасцима потрошње и производње.

imidlertid er økningen i illegal frakt av avfall, eksempelvis fra elektrisk og elektronisk utstyr, en trend som må bremses.
Развој управљања комуналним отпадом у ЕУ-27

i 2006 produserte de 27 eu-landene cirka 3 milliarder tonn avfall – et gjennomsnitt på 6 tonn per person.
Године 2006, земље подрегиона ЕУ-27 произвеле су око 3 милијарде тона отпада – у просеку 6 тона по особи.

avfall blir i stigende grad handlet med på tvers av grenser, mye av det for resirkulering, eller til energigjenvinning eller materiell gjenvinning.
Отпад је све више предмет прекограничне трговине, већина је намењена рециклажи или преради материјала и енергије („recovery“).

ikke desto mindre ble fortsatt omtrent halvparten av de 3 milliardene tonn med avfall som totalt ble generert i de 27 eu-landene i 2006 deponert i fyllplasser.
Ипак, 2006. године, око половине од укупно 3 милијарде тона отпада генерисаног у подрегиону ЕУ-27 одложено је у депонију.

en bredere forpliktelse til miljøovervåkning og oppdatert rapportering om forurensende stoffer og avfall, ved bruk av den beste tilgjengelige informasjon og økonomi, vil gjøre miljøforvaltningen mer effektiv.
Боље спровођење секторских и политика животне средине омогућиће остваривање циљева, као и стабилности регулисаност пословања.

de direkte virkningene av ressursbruk på miljøet inkluderer forringelse av fruktbart land, vannmangel, generering av avfall, giftig forurensning og tap av biologisk mangfold i terrestriske økosystemer og ferskvannsøkosystemer.
У директне утицаје употребе ресурса на животну средину спада деградација плодног земљишта, несташица воде, загађење токсинима и губитак биодиверзитета у земаљским и слатководним екосистемиима.

den identifiserer fire prioriterte områder: klimaendringer; natur og biologisk mangfold; miljø og helse; og naturressurser og avfall.
У њој су утврђене четири приоритетне области: климатске промене, природа и биодиверзитет, животна средина и здравље, и природни ресурси и отпад.

eus tematiske strategi om forebygging og gjenvinning av avfall (3) og eus tematiske strategi for bærekraftig bruk av naturressurser (4). videre
Емисије е стратегије о спречавању и рециклирању отпада (3) и Тематске стратегије о одрживој употреби природних ресурса (4).

bedre gjennomføring og ytterligere styrking av nåværende miljøprioriteringer innen klimaendringer; natur og biologisk mangfold; bruk av naturressurser og avfall; miljø, helse og livskvalitet.
Добро одржавани екосистеми и услуге екосистема од суштинске су важности за ублажавање климатских промена и адаптацију, а очување биодиверзитета предуслов да се то оствари.