Je was op zoek naar: uèenik (Servisch - Wolof)

a petar izidje i drugi uèenik, i podjoše ka grobu.
piyeer ak beneen taalibe ba daw, dem ca bàmmeel ba.

i ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj uèenik.
képp koo xam ne nanguwuloo ñàkk sa bakkan, ba mel ni ku ñu daaj ci bant, te nga topp ma, doo man a nekk sama taalibe.

tako dakle svaki od vas koji se ne odreèe svega što ima ne može biti moj uèenik.
naka noonu itam ku nekk ci yéen, bu dëdduwul li mu am lépp, du man a nekk sama taalibe.

potom reèe uèeniku: eto ti matere! i od onog èasa uze je uèenik k sebi.
neeti taalibe ba: «sa yaay a ngi nii.» booba la ko taalibe ba yóbbu këram, yor ko.

tada, dakle, udje i drugi uèenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.
noonu keneen ka jiitu woon ca bàmmeel ba, duggsi moom itam. naka la gis, daldi gëm.

a oni ga ukoriše, i rekoše mu: ti si uèenik njegov, a mi smo uèenici mojsijevi.
ci kaw loolu ñu daldi ko saaga ne ko: «yaw yaay taalibeem. nun, taalibey musaa lanu.

ovo je onaj uèenik koji svedoèi ovo, koji i napisa ovo: i znamo da je svedoèanstvo njegovo istinito.
taalibe boobu mooy seede mbir yooyu, bind leen, te xam nanu ne, li muy wax dëgg la.

onda reèe sluškinja vratarica petru: da nisi i ti uèenik ovog èoveka? on reèe: nisam.
mbindaan mi doon wottu bunt bi ne piyeer: «mbaa yaw it bokkuloo ci taalibey waa ji?» mu ne ko: «déedéet, bokkuma ci.»

a kad bi uveèe, dodje èovek bogat iz arimateje, po imenu josif, koji je takodje bio uèenik isusov.
ca ngoon amoon na taalibeb yeesu mu ñëw, tudd yuusufa te dëkk arimate; ku bare alal la woon.

a kad dodje savle u jerusalim, ogledaše da se pribije uz uèenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je uèenik.
bi sool agsee yerusalem, mu jéem a ànd ak taalibe yi, waaye ñépp ragal ko, ndax gëmuñu woon ag taalibeem.

a potom josif iz arimateje, koji beše uèenik isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli pilata da uzme telo isusovo, i dopusti pilat. onda dodje i uze telo isusovo.
gannaaw loolu yuusufa mi dëkk arimate ñaan pilaat ngir yóbbu néewu yeesu. yuusufa taalibe yeesu la woon ci lu kenn yégul, ndaxte dafa ragaloon yawut ya. pilaat may ko ko. yuusufa daldi dem, yóbbu néewu yeesu.

a petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj uèenik kog isus ljubljaše, koji i na veèeri leže na prsi njegove i reèe: gospode! ko je taj koji æe te izdati?
piyeer geestu, gis taalibe bi yeesu bëggoon, di ñëw ci seen gannaaw. taalibe boobu mooy ki sóonu woon ca yeesu, ba ñuy lekk, te laajoon ko ne: «boroom bi, kan moo lay wori?»

a u damasku beše jedan uèenik, po imenu ananija, i reèe mu gospod u utvari: ananija! a on reèe: evo me, gospode!
amoon na nag ci damas taalibe bu tudd anañas. bi loolu amee nag boroom bi feeñu ko ne: «anañas!» mu wuyu: «maa ngi nii boroom bi.»