Şunu aradınız:: vojskovoða (Hırvatça - Sırpça)

benaja, sin jojadin, vojskovoða; sadok i ebjatar, sveæenici.
venaja, sin jodajev, vojvoda; a sadok i avijatar sveštenici;

jer kada je david tukao edomce i kad je joab, vojskovoða, otišao da pokopa ubijene i dao pogubiti sve muškarce u edomu -
jer kad david beše u idumeji i joav vojvoda dodje da pokopa pobijene, pobi sve muškinje u idumeji.

u godini kad je vrhovni vojskovoða, koga bijaše poslao sargon, kralj asirski, došao u ašdod, napao ga i zauzeo,
godine koje dodje tartan na azot, kad ga posla sargon car asirski, te bi azot i uze ga,

i jahve ih predade u ruke jabinu, kanaanskom kralju koji je vladao u hasoru. vojskovoða vojsci njegovoj bijaše sisera, koji je živio u harošetu poganskom.
i gospod ih dade u ruke javinu caru hananskom, koji vladaše u asoru, a vojsci njegovoj beše vojvoda sisara, koji življaše u arosetu neznabožaèkom.

naaman, vojskovoða aramskoga kralja, bijaše ugledan èovjek i poštovan pred svojim gospodarom, jer je po njemu jahve dao pobjedu aramejcima. ali taj vrsni ratnik bješe gubav.
i beše neman vojvoda cara sirskog èovek velik u gospodara svog i u èasti, jer preko njega saèuva gospod siriju; ali taj veliki junak beše gubav.

kada je hadad doznao u egiptu da je david poèinuo kod svojih otaca i da je vojskovoða joab umro, reèe faraonu: "dopusti mi da odem u svoju zemlju!"
a kad adad èu u misiru da je david poèinuo kod otaca svojih i da je umro joav vojvoda, reèe adad faraonu: pusti me da idem u svoju zemlju.

i sam znaš što mi je uèinio joab, sin sarvijin, kako je uèinio obojici vojskovoða izraelovih: abneru, sinu nerovu, i amasi, sinu jeterovu, kad ih je ubio i time prolio krv u miru kao u ratu te omastio krvlju pojas oko bokova svojih i obuæu na nogama svojim.
a ti znaš šta mi je uèinio joav, sin serujin, šta je uèinio dvema vojvodama izrailjevim, aveniru sinu nirovom i amasi sinu jeterovom, koje ubi prolivši u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obuæu svoju na nogu.