Şunu aradınız:: drskosti (Hırvatça - İspanyolca)

i dana su joj usta da govori drskosti i hule i dana joj je vlast da to èini èetrdeset i dva mjeseca.
y a la bestia le fue dada una boca que hablara insolencias y blasfemias, y le fue dada autoridad para actuar por cuarenta y dos meses

no kad mu se srce uzdiglo i duh uzobijestio do drskosti, tada bi oboren sa svoga kraljevskog prijestolja i slava mu bijaše oduzeta.
pero cuando su corazón se enalteció y su espíritu se endureció con arrogancia, fue depuesto de su trono real, y su majestad le fue quitada

kad prorok govori u ime jahve pa to ne bude i rijeè se ne ispuni, onda je to rijeè koje jahve nije kazao. u drskosti je taj prorok govorio. nemoj od njega strahovati.
cuando un profeta hable en el nombre de jehovah y no se cumpla ni acontezca lo que dijo, ésa es la palabra que jehovah no ha hablado. con soberbia la habló aquel profeta; no tengas temor de él

rdokaj se onda povuèe i uèini što mu je naredila estera. se gospodu i kaza: [17b] "gospode, gospode, kralju koji vladaš nad svime, sve je u tvojoj vlasti i nema toga koji bi se mogao suprotstaviti tvojoj volji da spasiš izraela! [17c] ti si stvorio nebo i zemlju i sve što je divljenja vrijedno pod nebom. gospodar si svega i nema toga koji se može tebi oprijeti, gospodine! [17d] tebi je sve poznato; ti znaš, gospodine: nisam pao nièice pred bahatog hamana, ali ne iz drskosti, ni iz oholosti, ni iz èastoljublja. ti znaš da bih za spas izraela bio voljan i tabane njegove cjelivati. [17e] to sam uèinio zato da ne metnem èast koja se iskazuje èovjeku iznad one koja se iskazuje bogu. neæu pasti nièice ni pred kim, nego samo pred tobom, moj gospodine, i to ne èinim iz oholosti. [17f] sada, gospodine, bože, kralju, bože abrahamov, poštedi narod svoj, jer gledaju samo kako bi nas istrijebili: žele uništiti ono što je od poèetka bila tvoja baština. [17g] nemoj zanemariti posjed svoj koji si oslobodio iz egipatske zemlje! [17h] poslušaj molitvu moju, budi milostiv nasljedstvu svome i u veselje prometni plaè naš, da bismo, ostavši živi, mogli hvalospjevima slaviti ime tvoje i nemoj dopustiti da išèeznu usta onih koji te hvale, o gospode!" [17i] i sav je izrael vapio svom snagom svojom, jer je smrt bila pred oèima njihovim. [17k] i kraljica se estera, obuzeta smrtnom tjeskobom, uteèe gospodinu; pošto svuèe sa sebe sjajne haljine, navuèe odjeæu tjeskobe i žalosti, te umjesto skupocjenim mirisima posu glavu pepelom i prahom. i ponizi veoma tijelo svoje postom, a svako mjesto na kojem se u znak veselja znala ukrašavati posu uvojcima svoje kose, pomoli se bogu izraelovu i kaza: [17l] "gospodine moj, kralju naš, ti si jedini! doði u pomoæ meni koja sam sama, kojoj nema druge pomoæi do tebe, jer opasnost je moja u ruci mojoj. [17m] ja sam od svoga djetinjstva slušala u obiteljskom rodu da si ti, gospode, izabrao izraela meðu svim drugim narodima: naše oèeve meðu svim njihovim precima u svoju trajnu baštinu i da si za njih uèinio sve što si im obeæao. [17n] ali smo sad sagriješili pred tobom i ti si nas predao u ruke neprijatelja naših jer smo iskazivali poèast bogovima njihovim. pravedan si, gospodine! [17o] i sad oni, nezadovoljni veæ gorèinom sužanjstva našega, staviše ruke svoje u ruke kumira svojih da æe poništiti odredbu usta tvojih, uništiti baštinu tvoju, zaèepiti usta onima koji te hvale i utrnuti slavu doma tvoga i žrtvenika tvoga, [17p] a otvoriti usta naroda da hvale njihove isprazne kumire i dive se jednom kralju od mesa. [17q] nemoj predati, gospode, žezlo svoje onima koji ne postoje. neka se ne smiju propasti našoj, nego okreni naum njihov na njihove glave i primjerno kazni onoga koji je poèeo bjesniti protiv nas. [17r] sjeti se, gospode! objavi se u vrijeme naših jada i ohrabri me, o kralju bogova i vladaru svakoga gospodstva! [17s]metni u moja usta primjerenu rijeè pred lavom, a njegovo srce zadahni mržnjom na neprijatelja našega; da zatre njega i njegove sumišljenike. [17t] a nas oslobodi rukom svojom i doði u pomoæ meni koja sam sama i nemam nego tebe, o gospode! [17u] sve ti je poznato pa znaš da mrzim slavu opakih i da mi je odvratna postelja neobrezanih i svakoga tuðinca. [17v] znaš tjeskobu moju, jer ja se gnušam nad znamenjem moga visoèanstva koje se nalazi na glavi mojoj. u dane kad se s njime pojavim grstim se nad njim kao nad dronjkom mjeseènog pranja i ne nosim ga onih dana koji pripadaju samo meni. [17w]sluškinja tvoja nije nikada jela sa stola hamanova, nisam nikada poèastila kraljevsku gozbu, niti sam pila vino ljevanica. [17x]i od dana uzdignuæa svoga do danas sluškinja tvoja nije se poveselila osim u tebi, gospode, bože abrahamov. [17y]bože, nadasve moæni, uslišaj glas beznadnih i izbavi nas iz ruku opakih, a oslobodi i mene od moga straha!"
entonces mardoqueo se fue e hizo conforme a todo lo que ester le mandó