Şunu aradınız:: pabirèi (Sırpça - Hırvatça)

kad bereš vinograd svoj, ne pabirèi šta obereš; neka došljaku siroti i udovici.
kad obereš svoj vinograd, ne paljetkuj iza sebe; neka to bude za došljaka, sirotu i udovicu.

i ona pabirèi na njivi do veèera, i ovrše šta napabirèi, i dodje oko efe jeèma.
i tako je pabirèila sve do veèeri, pa onda ovrše ono što je napabirèila: bijaše otprilike jedna efa jeèma.

a kad žanjete rod zemlje svoje, nemoj požeti sasvim njivu svoju, niti pabirèi po žetvi.
kad žetvu žanjete po svojoj zemlji, ne žanjite dokraja svoje njive; niti pabirèite ostatke poslije svoje žetve.

potom usta da pabirèi. a voz zapovedi momcima svojim govoreæi: neka pabirèi i medju snopovima, nemojte da je zastidite.
kad je ustala da pabirèi dalje, boaz zapovjedi svojim slugama: "i meðu snopljem neka ona pabirèi, a vi joj nemojte zanovijetati.

teško meni! jer sam kao kad se obere letina, kao kad se pabirèi posle branja vinogradskog; nema grozda za jelo, ranog voæa želi duša moja.
teško meni! postao sam kao žetelac ljeti, kao trgaè poslije jematve: nema bobice grožða da je pozobljem, nema smokve ranke za kojom žudim!

a kad stanete žeti u zemlji svojoj, nemoj sasvim požnjeti njive svoje, ni pabirèi po žetvi; ostavi siromahu i došljaku; ja sam gospod bog vaš.
kad budete želi žetvu sa svoje zemlje, nemoj žeti dokraja svoje njive niti pabirèiti poslije svoje žetve. ostavi to sirotinji i strancu. ja sam jahve, bog vaš."

tada voz reèe ruti: Èuješ, kæeri moja; nemoj iæi na drugu njivu da pabirèiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.
onda boaz reèe ruti: "Èuj me, kæeri moja, ne idi pabirèiti u drugoga nego se drži mojih njiva i mojih poslenika.