Şunu aradınız:: saèuvaj (Sırpça - Hırvatça)

dobri amanet saèuvaj duhom svetim koji živi u nama.
lijepi poklad èuvaj po duhu svetom koji prebiva u nama.

bože saèuvaj! jer kako bi mogao bog suditi svetu?
nipošto! ta kako æe inaèe bog suditi svijet?

izbavi me, gospode, od èoveka zlog, saèuvaj me od nasilnika,
zborovoði. psalam. davidov.

a mene celog saèuvaj, i daj mi da stojim pred licem tvojim doveka.
po tome æu znati da sam mio tebi: što se dušmanin moj neæe veseliti nada mnom.

saèuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.
dušu moju istrgni maèu, iz šapa pasjih život moj.

neka izadju pred lice tvoje uzdasi sužanjski, silom mišice svoje saèuvaj namenjene smrti.
nek' do tebe dopru uzdasi sužanja, snagom svoje mišice poštedi predane smrti!

Šta æemo, dakle, na to reæi? eda li je nepravda u boga? bože saèuvaj!
Što æemo dakle reæi? možda da u boga ima nepravde? nipošto!

saèuvaj me, bože, od ruku bezbožnièkih, od nasilnika sahrani me, koji misle da potkinu noge moje.
kao zmije bruse jezike svoje, pod usnama im je otrov ljutièin.

Šta æemo dakle reæi? hoæemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? bože saèuvaj!
Što æemo dakle reæi? da ostanemo u grijehu da milost izobiluje?

o timotije! saèuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i prepiranja lažno nazvanog razuma,
timoteju, poklad èuvaj kloneæi se svjetovnoga praznoglasja i proturjeèja nekog nazovispoznanja,

ako li se mi koji tražimo da se opravdamo hristom, nadjosmo i sami grešnici, dakle je hristos grehu sluga? bože saèuvaj!
ako se pak po tome što zaiskasmo opravdati se u kristu oèitovalo da smo i mi grešnici, nije li onda krist u službi grijeha? nipošto!

eda li je dakle zakon protivan obeæanjima božjim? bože saèuvaj! jer da je dan zakon koji može oživeti, zaista bi od zakona bila pravda.
zar je dakle zakon protiv obeæanja božjih? nipošto! jer da je dan zakon koji bi mogao oživljavati, pravednost bi doista proizlazila iz zakona.

dobro li dakle bi meni smrt? bože saèuvaj! nego greh, da se pokaže greh dobrom èineæi mi smrt, da bude greh odviše grešan zapovešæu.
pa zar se to dobro meni u smrt prometnu? nipošto! nego: grijeh, da se grijehom oèituje, po tom dobru uzrokuje mi smrt - da grijeh po zapovijedi postane najveæim grešnikom.

govorim, dakle: eda li bog odbaci narod svoj? bože saèuvaj! jer sam i ja izrailjac od semena avraamovog, od kolena venijaminovog.
pitam dakle: zar je bog odbacio narod svoj? nipošto? ta i ja sam izraelac, iz potomstva abrahamova, plemena benjaminova.

eda li sam sad prvi put pitao gospoda za nj? saèuvaj bože! neka car ne bedi takvim èim slugu svog niti koga u domu oca mog; jer nije znao sluga tvoj od svega toga ništa.
zar sam danas prvi put tražio za njega savjet od boga? daleko od mene svaka druga misao! neka kralj ništa ne okrivljuje svoga sluge i sve njegove obitelji, jer sluga njegov nije znao od svega toga ništa!"

Šta æemo dakle reæi? je li zakon greh? bože saèuvaj! nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: ne zaželi.
Što æemo dakle reæi? je li zakon grijeh? nipošto! nego: grijeha ne spoznah doli po zakonu jer za požudu ne bih znao da zakon nije govorio: ne poželi!