Results for infrastruktuuride translation from Estonian to Serbian

umbkaudu pool euroopa maismaast on põllustatud, inimesed kasutavad enamikku metsadest ning looduslikud alad on üha enam killustatud linnaalade ja tehislike infrastruktuuride rajamise tõttu.
Отприлике једна половина европског земљишта је пољопривредно земљиште, већина шума се експлоатише, а природне области су све више фрагментиране градским зонама и развојем инфраструктуре.

1990–2000 kasvas kaanetatud ala el-15 riikides 6% ning kõige selle juures kasvab valglinnastumine ja transpordi infrastruktuuride arendamine.
Од 1990. до 2000. област запечаћеног тла у e-15 повећала се за 6 %, а потребе за новим грађевинским земљиштем за ширење градова и саобраћајну инфраструктуру и даље расту.

iea on korduvalt hoiatanud, et pikaajaline nõudluse kasv viib ülemaailmse energiakriisini. oleks vaja väga suuri ja stabiilseid energiasäästlikkuse, taastuvenergiate ja uute infrastruktuuride investeeringuid, et saavutada madala süsinikusisaldusega ressursitõhus energiasüsteem, mis võimaldaks
Потребна су велика и непрекидна улагања у енергетску ефикасност, обновљиве облике енергије и нову инфраструктуру да би се прешло на енергетски систем с ниским процентом угљеника и ефикасним коришћењем ресурса који је у

suurem osa kasvuhoonegaaside heitkogustest, happelistest ainetest, troposfääriliste osoonimuutuste emissioonidest ja materjalisisenditest, mida põhjustavad tarbimisega seotud tegevuste elutsüklid, on võimalik jaotada põhilisteks söömise ja joomise, majutuse ja infrastruktuuride ning mobiilsusega seotud tarbimistegevusteks.
Већина емисија гасова са ефектом стаклене баште, закисељавајућих материја, емисија прекурсора тропосферског озона и материјалног уноса узрокованих животним циклусима активности везаних за потрошњу, може се приписати основним обрасцима потрошње за јело и пиће, становање и инфраструктуру, као и покретљивост становништва.

corine maakatte viimane vaatlus 2006. aastal (a) näitab tehisalade laienemist, nagu valglinnastumine ja infrastruktuuride arendamine, põllumajandusmaa, rohumaa ja märgalade arvelt kogu euroopas. märgalade vähenemine on mingil määral aeglustunud, kuid juba enne 1990. aastat oli euroopa kaotanud üle poole oma märgaladest.
Задовољавање наших потреба за земљишним ресурсима и услугама екосистема већ је тешка „просторна загонетка“, али прави се изазов налази у одржавању равнотеже међу њима с подједнако виталним, али мање очигледним, помоћним, регулаторним и културолошким услугама које екосистем обезбеђује.