Usted buscó: haljinu (Serbio - Croata)

obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;
svjetlošæu ogrnut kao plaštem! nebo si razapeo kao šator,

i ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dodje kuæi.
uza se je držala njegov ogrtaè dok mu je gospodar došao kuæi.

tada uzeše haljinu josifovu, i zaklavši jare zamoèiše haljinu u krv,
a oni uzmu josipovu haljinu, zakolju jedno kozle i haljinu zamoèe u krv.

i koji bude u polju da se ne vraæa natrag da uzme haljinu svoju.
i tko bude u polju, neka se ne okreæe natrag da uzme ogrtaè!"

a ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.
ali èim je èuo kako vièem, ostavi svoj ogrtaè pokraj mene i pobježe van."

uzmi haljinu onome koji se podjemèi za tudjina, i uzmi zalog od njega za tudjinku.
uzmi haljinu onomu tko je jamèio za drugoga i oplijeni ga mjesto tuðinca.

i beše obuèen u haljinu crvenu od krvi, i ime se njegovo zove: reè božija.
ogrnut je ogrtaèem krvlju natopljenim; ime mu: rijeè božja.

i vojnici spletavši venac od trnja metnuše mu na glavu, i obukoše mu skerletnu haljinu,
a vojnici spletoše vijenac od trnja i staviše mu ga na glavu; i zaogrnuše ga grimiznim plaštem.

ko peva pesme žalosnom srcu, on je kao onaj koji svlaèi haljinu na zimi, i kao ocat na salitru.
kao onaj koji skida haljinu u zimski dan ili ocat lije na ranu, takav je onaj tko pjeva pjesmu turobnu srcu.

i ušavši u grob videše mladiæa obuèenog u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.
i ušavši u grob, ugledaju mladiæa zaogrnuta bijelom haljinom gdje sjedi zdesna. i preplaše se.

i obukoh ti vezenu haljinu, i obuh ti crevlje od jazavca, i opasah te tankim platnom i zastreh te svilom.
obukoh te u šarene haljine, na noge ti obuh sandale od fine kože; opasah te bezom i pokrih te prijevjesom svilenim.

a otac reèe slugama svojim: iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuæu na noge.
a otac reèe slugama: 'brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! stavite mu prsten na ruku i obuæu na noge!

tada tamara posu se pepelom po glavi i razdre šarenu haljinu koju imaše na sebi, i metnu ruku svoju na glavu, i otide vièuæi.
tada tamara uze prašine i posu se njom po glavi, razdrije haljinu s dugim rukavima koju je imala na sebi, stavi ruku na glavu i ode vièuæi glasno dok je išla.

veže za èokot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljinu svoju i ogrtaè svoj u soku od groždja.
svog magarca za lozu privezuje, mlado magarice svoje za èokot. u vinu on kupa svoju odjeæu svoju halju u krvi od grožða.

a haljinu ili osnovu ili pouèicu ili šta mu drago od kože, kad opereš pa otide s njega ta bolest, operi još jednom, i biæe èisto.
ako li bolest nestane s odijela - osnove ili potke - ili bilo kakva kožnoga predmeta pošto je bio opran, neka se opere opet, pa neka je èist."

kaza im pak i prièu: niko ne meæe zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inaèe æe i novu razdreti, i staroj ne lièi šta je od novog.
a kazivao im je i prispodobu: "nitko neæe otparati krpe s novog odijela da je stavi na staro odijelo. inaèe æe i novo rasparati, a starom neæe pristajati krpa s novoga."

a sim i jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i iduæi natraške pokriše njom golotinju oca svog, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svog.
Šem i jafet uzmu ogrtaè, obojica ga prebace sebi preko ramena pa njime, iduæi natraške, pokriju oèevu golotinju. lica im bijahu okrenuta na drugu stranu, tako te ne vidješe oca gola.

a amasa se valjaše u svojoj krvi nasred puta. i videæi onaj èovek gde se zaustavlja sav narod, odvuèe amasu s puta u polje i baci haljinu na nj, kad vide gde se zaustavlja svaki ko naidje na nj.
a amasa ležao u krvi nasred puta. videæi onaj èovjek gdje se ustavlja sav narod, odvuèe amasu s puta u polje i baci preko njega kabanicu jer je vidio gdje se zaustavlja svatko tko naiðe blizu njega.

a andjeo mu reèe: opaši se, i obuj opanke svoje. i uèini tako. i reèe mu andjeo: obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.
anðeo mu reèe: "opaši se i priveži obuæu!" on uèini tako. onda æe mu anðeo: "zaogrni se i hajde za mnom!"

za svaku stvar za koju bi bila raspra, ili za vola ili za magarca ili za ovcu ili za kozu, ili za haljinu, za svaku stvar izgubljenu, kad ko kaže da je njegova, pred sudije da dodje raspra obojice, pa koga osude sudije, onaj da vrati bližnjemu svom dvojinom.
kad tko povjeri svome susjedu magare, goveèe, glavu sitne stoke ili bilo kakvo živinèe, pa ono ugine, osakati se ili ga tko odvede a da ne bude svjedoka,