Vous avez cherché: bijasmo (Croate - Serbe)

o vrbe naokolo harfe svoje bijasmo povješali.
o vrbama sred njega vešasmo harfe svoje.

tako i mi: dok bijasmo maloljetni, robovasmo poèelima svijeta.
tako i mi kad bejasmo mladi, bejasmo pod stihijama sveta zarobljeni;

taj glas, koji s neba dopiraše, èusmo mi koji bijasmo s njime na svetoj gori.
i ovaj glas mi èusmo gde sidje s neba kad bejasmo s njim na svetoj gori.

ta sami znate kako nas treba nasljedovati. jer dok bijasmo meðu vama, nismo živjeli neuredno:
jer sami znate kako treba da se ugledate na nas, jer ne živesmo neuredno medju vama,

doista, dok bijasmo u vas, ovo vam zapovijedasmo: tko neæe da radi, neka i ne jede!
jer kad bejasmo u vas, ovo vam zapovedasmo da ako ko neæe da radi da i ne jede.

a bog pokaza ljubav svoju prema nama ovako: dok još bijasmo grešnici, krist za nas umrije.
ali bog pokazuje svoju ljubav k nama što hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas.

nas koji bijasmo mrtvi zbog prijestupa, oživi zajedno s kristom - milošæu ste spašeni! -
i nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s hristom (blagodaæu ste spaseni),

kad bijasmo napomol cipru, ostavismo ga slijeva jedreæi prema siriji. pristadosmo u tiru jer je ondje laða imala iskrcati tovar.
a kad nam se ukaza kipar, ostavismo ga nalevo, i plovljasmo u siriju, i stadosmo u tiru; jer onde valjaše da se istovari ladja.

meðu njima smo i mi nekoæ živjeli u požudama tijela svoga, udovoljavajuæi prohtjevima tijela i æudi, te po naravi bijasmo djeca gnjeva kao i drugi.
u kojima i mi svi živesmo nekada po željama tela svog, èineæi volju tela i pomisli, i bejasmo rodjena deca gneva, kao i ostali;

doista, ako se s bogom pomirismo po smrti sina njegova dok još bijasmo neprijatelji, mnogo æemo se više, pomireni, spasiti životom njegovim.
jer kad smo se pomirili s bogom smræu sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo æemo se veæma spasti u životu njegovom kad smo se pomirili.

doista, ako bijasmo "izvan sebe" - bogu bijasmo; ako li "pri sebi" - vama bijasmo.
jer ako se odviše hvalimo, bogu se hvalimo; ako li smo smerni, vama smo.

jer i mi nekoæ bijasmo nerazumni, nepokorni, lutalice, robovi raznih požuda i naslada, živjeli smo u zlu i zavisti, odvratni bili, mrzili jedni druge.
jer i mi bejasmo nekada ludi, i nepokorni, i prevareni, služeæi razliènim željama i slastima, u pakosti i zavisti živeæi, mrski buduæi i mrzeæi jedan na drugog.

naprotiv, i dalje æemo se držati zadane rijeèi: kadit æemo nebeskoj kraljici i lijevati ljevanice, kao što smo i mi i oci naši, naši kraljevi i knezovi èinili u gradovima judejskim i po ulicama jeruzalemskim: tada imadosmo kruha izobila, bijasmo sretni i ne trpjesmo nikakvih nesreæa.
nego æemo èiniti sve što je izašlo iz naših usta kadeæi carici nebeskoj i lijuæi joj nalive, kao što smo èinili mi i oci naši, carevi naši i knezovi naši po gradovima judinim i po ulicama jerusalimskim, jer bejasmo siti hleba i beše nam dobro i zlo ne vidjasmo.