検索ワード: tvojega (クロアチア語 - セルビア語)

kamo da idem od duha tvojega i kamo da od tvog lica pobjegnem?
kuda bih otišao od duha tvog, i od lica tvog kuda bih pobegao?

strašan si ti, i tko da opstane kraj žestine gnjeva tvojega.
s neba javljaš sud; zemlja se prepada i æuti,

noæu se spominjem, jahve, imena tvojega i tvoj èuvam zakon.
noæu pominjem ime tvoje, gospode, i èuvam zakon tvoj.

preko mene prijeðoše vihori tvojega gnjeva, strahote me tvoje shrvaše,
opteèu me svaki dan kao voda, stežu me odsvuda.

oni koji ga spališe i posjekoše nek' izginu od prijetnje lica tvojega!
neka bude ruka tvoja nad èovekom desnice tvoje, nad sinom èoveèijim kog si utvrdio sebi!

blago narodu viènu svetom klicanju, on hodi u sjaju lica tvojega, jahve,
imenom se tvojim raduju sav dan, i pravdom tvojom uzvišuju se.

tad æe se pogani bojati, jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje
jer æe gospod sazidati sion, i javiti se u slavi svojoj;

pa i tuðinca, koji nije od tvojega naroda izraelskog, nego je stigao iz daleke zemlje radi imena tvoga
i stranac, koji nije od tvog naroda izrailja, nego dodje iz daleke zemlje imena tvog radi,

ali neæu to uèiniti za tvoga života, zbog oca tvojega davida; uzet æu ga iz ruke tvoga sina.
ali za tvog veka neæu to uèiniti radi davida oca tvog; nego æu ga otrgnuti iz ruke sina tvog.

gle, dolaze dani kad æu odsjeæi mišicu tvoju i mišicu doma oca tvojega, tako da više neæe biti starca u tvom domu.
gle, idu dani kad æu odseæi tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom.

a kad te sinovi tvojega naroda zapitaju: 'hoæeš li nam objasniti što to znaèi?' -
i kad ti kažu sinovi tvog naroda govoreæi: hoæeš li nam kazati šta ti je to?

Žena æe ti biti kao plodna loza u odajama tvoje kuæe; sinovi tvoji k'o mladice masline oko stola tvojega.
Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvog; sinovi tvoji kao grane maslinove oko stola tvog.

protiv tebe i protiv tvog naroda i protiv kuæe oca tvojega dovest æe jahve dane kakvih ne bijaše otkad se efrajim odvoji od jude - kralja asirskoga.
gospod æe pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se jefrem odvoji od jude, preko cara asirskog.

kad si svijet ugledala, na dan roðenja tvojega pupka ti ne odrezaše niti te vodom opraše da te oèiste; solju te ne osoliše niti te povojima poviše.
a o rodjenju tvom, kad si se rodila, nije ti pupak odrezan i nisi okupana vodom da bi bila èista, niti si solju natrvena ni pelenama povita.

zaista, o izraele, sve da naroda tvojega ima kao pijeska u moru, samo æe se ostatak njegov vratiti. odreðeno je uništenje, pravda se prelila,
jer ako bude naroda tvog, izrailju, kao peska morskog, ostatak æe se njegov obratiti. pogibao je odredjena, razliæe se pravda.

evo, pozvat æeš narod koji ne poznaješ, i narod koji te ne zna dohrlit æe k tebi radi jahve, boga tvojega, i sveca izraelova, jer on te proslavio.
evo, zvaæeš narod koji nisi znao, i narodi koji te nisu znali steæi æe se k tebi, radi gospoda boga tvog i sveca izrailjevog, jer te proslavi.

i oni je zaposjedoše; ali nisu slušali glasa tvojega niti su hodili putem zakona tvojega. ništa ne uèiniše od onog što im ti naredi; zato si dozvao na njih sve ove nevolje.
ali ušavši u nju i nasledivši je ne poslušaše glas tvoj, i po tvom zakonu ne hodiše, i šta si im god zapovedio da èine, ne èiniše, zato si uèinio te ih snadje sve ovo zlo.

dok je zatim na maslinskoj gori sjedio, pristupiše k njemu uèenici nasamo govoreæi: "reci nam kada æe to biti i koji æe biti znak tvojega dolaska i svršetka svijeta?"
a kad sedjaše na gori maslinskoj pristupiše k njemu uèenici nasamo govoreæi: kaži nam kad æe to biti? i kakav je znak tvog dolaska i kraja veka?

o ocu svome i majci reèe on: nisam ih vidio! braæe svoje ne poznaje, na svoju se djecu ne osvræe, jer tvoju rijeè on je vršio i tvojega se držao saveza.
koji kaže ocu svom i materi svojoj: ne gledam na vas; koji ne poznaje braæu svoju i za sinove svoje ne zna, jer drži reèi tvoje i zavet tvoj èuva.

"a ovo je moj savez s njima," govori jahve. "duh moj koji je na tebi i rijeèi moje koje stavih u tvoja usta neæe iziæi iz usta tvojih ni usta tvojega potomstva, ni iz usta potomstva tvojih potomaka, od sada pa dovijeka," veli jahve.
a ovo æe biti zavet moj s njima, veli gospod: duh moj, koji je u tebi, i reèi moje, koje metnuh u usta tvoja, neæe otiæi od usta tvojih ni od usta semena tvog, ni od usta semena semena tvog, veli gospod, odsele i doveka.