Você procurou por: obratiæu (Sérvio - Croata)

i obratiæu goru sir sasvim u pustoš, da niko neæe dolaziti ni odlaziti.
od gore seirske uèinit æu pustoš i pustinju, istrijebit æu iz nje polaznika i povratnika.

i obratiæu zemlju u pustinju, jer uèiniše neveru, govori gospod gospod.
i svu im zemlju opustošim jer mi bijahu nevjerni! - rijeè je jahve gospoda." p

zato ni moje oko neæe žaliti, niti æu se smilovati; put njihov obratiæu na glavu njihovu.
i zato se moje oèi neæe sažaliti i neæu im se smilovati: djela æu im njihova oboriti na glavu!"

i obratiæu gradove vaše u pustoš, i razoriæu svetinje vaše, i neæu više mirisati mirisa vašeg.
gradove æu vaše pretvoriti u ruševine; svetišta æu vaša opustošiti, vaš ugodni miris neæu više mirisati.

i obratiæu se k vama, i uèiniæu vam da rastete, i umnožiæu vas, i utvrdiæu zavet svoj s vama.
k vama æu se okrenuti te vas rodnima èiniti i razmnažati. držat æu svoj savez s vama.

i obratiæu taj grad u pustoš i rug: ko god prodje mimo nj, èudiæe se i zviždaæe za sve muke njegove.
a grad æu ovaj uèiniti ruglom i užasom: svaki koji proðe mimo nj zgrozit æe se i zviždati zbog svih nesreæa njegovih.

pustiæu strah svoj pred tobom, i uplašiæu svaki narod na koji dodješ, i obratiæu k tebi pleæi svih neprijatelja tvojih.
pred tobom æu odaslati stravu svoju; u metež æu baciti sav svijet meðu koji dospiješ i uèinit æu da svi tvoji neprijatelji bježe pred tobom.

da odu u ropstvo pred neprijateljima svojim, i onde æu zapovedati maèu da ih pobije, i obratiæu oèi svoje njima na zlo a ne na dobro.
ako i u izgnanstvo odu pred neprijateljem, naredit æu maèu da ih sasijeèe; upravit æu oèi na njih, ali na nesreæu, ne na dobro."

i obratiæu sav narod k tebi; jer za onim koga tražiš stoji da se svi vrate k tebi; tada æe se sav narod umiriti.
a sav æu narod dovesti natrag k tebi, kao što se mlada vraæa svome mužu: ti radiš o glavi samo jednome èovjeku, a sav æe narod onda biti miran."

jer æu zamahnuti rukom svojom na njih, i obratiæu zemlju njihovu u pustoš goru od pustinje divlate po svim stanovima njihovim; i poznaæe da sam ja gospod.
ruku æu podiæi na njih i svu æu im zemlju pretvoriti u pustoš, od pustinje do rible, posvuda gdje borave! i spoznat æe da sam ja jahve!"

zato ovako veli gospod gospod: dignuæu ruku svoju na edomsku i istrebiæu iz nje i ljude i stoku, i obratiæu je u pustoš, od temana do dedana pašæe od maèa.
ovako govori jahve gospod: podiæi æu ruku na edom, istrijebit æu iz njega ljude i životinje! pretvorit æu ga u pustinju: od temana do dedana svi æe od maèa izginuti.

i potræu èokote njene i smokve, za koje govori: plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obratiæu ih u šumu da ih jede zverje poljsko.
sad æu joj otkriti sramotu na oèi njenih milosnika, i nitko je iz moje neæe izbaviti ruke.

od mnoštva bezakonja svog, od nepravde u trgovini svojoj oskvrnio si svetinju svoju; zato æu izvesti oganj ispred tebe, koji æe te proždreti, i obratiæu te u pepeo na zemlji pred svima koji te gledaju.
mnoštvom svog bezakonja, nepoštenim trgovanjem oskvrnu svoja svetišta! pustih oganj posred tebe da te proždre. pretvorih te na zemlji u pepeo na oèi onih što te motre.