Você procurou por: primismo (Sérvio - Wolof)

kad li te videsmo gosta, i primismo? ili gola, i odenusmo?
kañ lanu la gisoon, nga nekk ab doxandéem, nu fat la; mbaa nga rafle, nu wodd la?

preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena njegovog;
te moom kirist tàbbal na nu ci yiwu yàlla, def nu ay ndawam, yónni nu ci biir xeeti àddina sépp, ngir ñu gëm ko te jébbalu, ba màggal turam.

obradovah se vrlo što nadjoh neke od tvoje dece koji hode u istini, kao što primismo zapovest od oca.
gis naa ci say doom, ñuy jaar ci tànki dëgg, ni nu ko baay bi digale, te bég naa ci lool.

a mi ne primismo duha ovog sveta, nego duha koji je iz boga, da znamo šta nam je darovano od boga;
nun nag xel mi nu jot, jógewul ci àddina, waaye yàllaa nu ko sol.

ne samo, pak to, nego se hvalimo i bogom kroz gospoda svog isusa hrista, kroz kog sad primismo pomirenje.
te sax nu ngi bég ci yàlla, jaarale ko ci sunu boroom yeesu kirist, mi nu jubale ak moom.

a oni mu rekoše: mi niti primismo pisma za te iz judeje; niti dodje ko od braæe da javi ili da govori šta zlo za tebe.
bi ñu ko déggee, ñu tontu ko: «jotunu benn bataaxal bu jóge yude ci sa mbir, te kenn ci bokk, yi fi dikk, jottaliwul mbaa mu seede ci yaw lu bon.