検索ワード: milosrðe (クロアチア語 - セルビア語)

blago milosrdnima: oni æe zadobiti milosrðe!
blago milostivima, jer æe biti pomilovani;

dobrota jahvina nije nestala, milosrðe njegovo nije presušilo.
milost je gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrdja njegovog nije nestalo.

a iskazujem milosrðe tisuæama koji me ljube i vrše moje zapovijedi.
a èinim milost na hiljadama onih koji me ljube i èuvaju zapovesti moje.

tada, jahve, zavapih k tebi i zazvah milosrðe boga svojega:
"kakva je korist od krvi moje, da sidjem u grob? hoæe li te prah slaviti ili kazivati istinu tvoju?

pokaži nam, jahve, milosrðe svoje i daj nam svoje spasenje.
da poslušam šta govori gospod bog. on izrièe mir narodu svom i svecima svojim, i onima koji se obraæaju srcem k njemu.

tako i oni sada po milosrðu vama iskazanu postadoše neposlušni da i oni sada zadobiju milosrðe.
tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.

ako ja još budem živ, moæi æeš mi iskazati milosrðe jahvino; ako li umrem,
a i ti, dokle sam živ, èiniæeš meni milost gospodnju da ne poginem;

doista, kao što vi nekoæ bijaste neposlušni bogu, a sada po njihovoj neposlušnosti zadobiste milosrðe
jer, kao i vi što se nekad suproæaste bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproæenja,

ušèuvajte se u ljubavi božjoj, išèekujuæi milosrðe gospodina našega isusa krista za vjeèni život.
i sami sebe držite u ljubavi božijoj, èekajuæi milost gospoda našeg isusa hrista za život veèni.

jer se ne spomenu da èini milosrðe, veæ proganjaše bijedna i uboga i u smrt gonjaše èovjeka srca shrvana.
zato što se nije seæao èiniti milost, nego je gonio èoveka ništeg i ubogog, i tužnom u srcu tražio smrt.

a na sve koji se ovoga pravila budu držali, i na sveg izraela božjega - mir i milosrðe!
i koliko ih god po ovom pravilu žive, na njima biæe mir i milost, i na izrailju božijem.

timoteju, ljubljenom sinu: milost, milosrðe i mir od boga oca i krista isusa, gospodina našega.
timotiju, ljubaznom sinu, blagodat, milost, mir od boga oca i hrista isusa, gospoda našeg.

dao mu gospodin naæi milosrðe u gospodina u onaj dan! a koliko je usluga u efezu iskazao, to ti najbolje znaš.
da da njemu gospod da nadje milost u gospoda u dan onaj. i u efesu koliko mi posluži, ti znaš dobro.

a pogani da za milosrðe proslave boga, kao što je pisano: zato æu te slaviti meðu pucima i psalam pjevati tvome imenu.
a neznabošci po milosti da proslave boga, kao što stoji napisano: zato æu te hvaliti medju neznabošcima, gospode, i pevaæu ime tvoje.

timoteju, pravomu sinu u vjeri: milost, milosrðe i mir od boga oca i krista isusa, gospodina našega!
timotiju, pravom sinu u veri, blagodat, milost, mir od boga oca našeg i hrista isusa, gospoda našeg.

hajdete i prouèite što znaèi: milosrðe mi je milo, a ne žrtva. ta ne doðoh zvati pravednike, nego grešnike."
nego idite i nauèite se šta znaèi: milosti hoæu, a ne priloga. jer ja nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.

nego ako je tvoj sluga našao milost u tvojim oèima - a toliko milosrðe veæ si mi iskazao spasivši mi život - ja ne mogu pobjeæi u brdo a da me nesreæa ne snaðe i ne poginem.
gle, sluga tvoj nadje milost pred tobom, i milost je tvoja prevelika koju mi uèini saèuvavši mi život; ali ne mogu uteæi na brdo da me ne stigne zlo i ne poginem.

od onoga što je bilo prokletstvom udareno neka ništa ne prione za tvoju ruku, da jahve odustane od žestine svoga gnjeva; da ti iskaže milosrðe, smiluje ti se i razmnoži te, kako se zakleo tvojim ocima
kad slušaš glas gospoda boga svog držeæi sve zapovesti njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi èinio šta je pravo pred gospodom bogom tvojim.

david odgovori gadu: "na velikoj sam muci! ali neka padnemo u ruke jahvine, jer je veliko njegovo milosrðe, a u ljudske ruke neka ne zapadnem!"
a david reèe gadu: u teskobi sam ljutoj; ali neka zapadnemo gospodu u ruke, jer je milost njegova velika; a ljudima da ne zapadnem u ruke.

"jao vama, pismoznanci i farizeji! licemjeri! namirujete desetinu od metvice i kopra i kima, a propuštate najvažnije u zakonu: pravednost, milosrðe, vjernost. ovo je trebalo èiniti, a ono ne propuštati.
teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo èiniti i ono ne ostavljati.