You searched for: govoriæe (Serbiska - Kroatiska)

neftalim je košuta puštena, i govoriæe lepe reèi.
naftali je košuta lakonoga koja krasnu lanad mladi.

jer vi neæete govoriti, nego duh oca vašeg govoriæe iz vas.
ta ne govorite to vi, nego duh oca vašega govori u vama!"

lažni svedok poginuæe, a èovek koji sluša govoriæe svagda.
lažljiv svjedok propada, a èovjek koji sluša, opet æe govoriti.

i srce nerazumnih razumeæe mudrost, i jezik mutavih govoriæe brzo i razgovetno.
srce nerazumnih shvaæat æe mudrost, mucavci æe govorit' okretno i razgovijetno;

govoriæe mu najhrabriji junaci isred groba s pomoænicima njegovim, koji sidjoše i leže neobrezani, pobijeni maèem.
najhrabriji junaci govorit æe mu iz srca podzemlja: 'ti i pomoænici tvoji siðite i poèinite s neobrezanima, maèem pokošenima!'

jer nema èini na jakova ni vraèanja na izrailja; u ovo doba govoriæe se o jakovu i o izrailju, što je uèinio bog.
gatanja nema protiv jakova nit' protiv izraela vraèanja. i kada budu rekli jakovu i izraelu: 'Što radi bog?'

govoriæe svi narodi: zašto uèini ovo gospod od ove zemlje? kakva je to žestina velikog gneva?
onda æe im se reæi: 'jer su ostavili savez što ga je jahve, bog otaca njihovih, bio sklopio s njima kad ih je izveo iz zemlje egipatske;

nepravda koja se èini meni i mom telu neka dodje na vavilon, reæi æe stanovnica sionska, i krv moja na stanovnike haldejske, govoriæe jerusalim.
"nasilje i patnje moje na babilon!" govore stanovnici siona. "krv moja na kaldejce!" govori jeruzalem.

i govoriæe: u gospodu je pravda i sila; k njemu æe doæi; ali æe se posramiti svi koji se gneve na nj.
govoreæi: 'jedino je u jahvi pobjeda i snaga!'" k njemu æe doæi, postiðeni, svi što na nj su bjesnjeli.

i ko ostane od doma tvog, doæi æe da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govoriæe: primi me u kakvu službu sveštenièku da imam komad hleba.
a koji god ostane od tvoga doma, dolazit æe da mu se pokloni i da izmoli srebrn novèiæ ili hljeb kruha i kazat æe: 'molim te, primi me u kakvu god službu sveæenièku, da imam zalogaj kruha.'"

jer æe još biti utvara do odredjenog vremena, i govoriæe šta æe biti do kraja i neæe slagati; ako okleva, èekaj je, jer æe zacelo doæi, i neæe odocniti.
jer ovo je viðenje samo za svoje vrijeme: ispunjenju teži, ne vara; ako stiže polako, èekaj, jer odista æe doæi i neæe zakasniti!

i ko te god vidi, bežaæe od tebe, i govoriæe: opuste ninevija; ko æe je žaliti? gde æu tražiti one koji bi te tešili?
svaki koji te vidi, bježat æe od tebe. reæi æe: 'niniva! kakva razvalina!' tko je može požaliti? gdje joj naæi tješitelje?"

u ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se žalosno govoreæi: propadosmo; promeni deo naroda mog. kako mi uze! uzevši njive naše razdeli.
u onaj æe vam se dan složiti rugalica, zapjevati tužaljka i reæi: 'propalo je! posve smo opustošeni, baština je naroda moga otuðena i nitko da mu je vrati, naša polja podijeljena su odmetniku.'

i naricaæe za tobom i govoriæe ti: kako propade, slavni grade! u kome življahu pomorci, koji beše jak na moru, ti i stanovnici tvoji, koji strah zadavahu svima koji življahu u tebi.
a zatim æe nad tobom zakukati i reæi ti: 'kamo li propade? kamo li s mora nestade, grade proslavljeni, što bijaše tako moæan na moru, ti i žitelji tvoji, koji strah zadavahu zemlji svoj?