Şunu aradınız:: prinesene (Hırvatça - Sırpça)

stol i sav njegov pribor, prinesene hljebove,
sto sa svim spravama, i hleb za postavljanje,

stol s njegovim motkama i sve njegove potrepštine; prinesene hljebove;
sto, i poluge njegove i sve sprave njegove, i hleb za postavljanje,

krv žrtve koju u moju èast žrtvuješ nemoj prinositi s ukvasanim kruhom; salo od žrtve prinesene na moju svetkovinu ne ostavljaj za sutradan.
krv od žrtve moje ne prinosi uz hlebove kisele, i pretilina praznika mog da ne prenoæi do jutra.

kako uðe u dom božji te pojedoše prinesene kruhove, a to ne bijaše slobodno jesti ni njemu ni njegovim pratiocima, nego samo sveæenicima?
kako udje u kuæu božju, i hlebove postavljene pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samim sveštenicima.

kako za velikog sveæenika ebjatara uðe u dom božji i pojede prinesene kruhove kojih ne smije jesti nitko osim sveæenika; a on dade i svojim pratiocima?"
kako udje u božju kuæu pred avijatarom poglavarom sveštenièkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim?

toga su dana prinesene velike žrtve, ljudi su dali oduška radosti, jer ih je bog ispunio velikom radošæu, veselile se i žene i djeca. i radost jeruzalema èula se nadaleko.
i prinesoše velike žrtve taj dan, i veseliše se; jer ih bog razveseli veseljem velikim; i žene i deca veseliše se, i veselje jerusalimsko èujaše se daleko.

ne pravi saveza sa stanovnicima one zemlje da te oni, kad se odaju bludnosti sa svojim bogovima i žrtve im budu prinosili, ne bi pozivali, a ti pristao da jedeš od prinesene žrtve;
nemoj hvatati vere s onima koji žive u onoj zemlji, da ne bi èineæi preljubu za bogovima svojim i prinoseæi žrtvu bogovima svojim pozvali te, i ti jeo žrtve njihove.

onda su ušli kralju ezekiji i rekli: "oèistili smo sav jahvin dom: žrtvenik za paljenice sa svim njegovim priborom, stol za prinesene kruhove sa svim njegovim priborom,
potom dodjoše k caru jezekiji i rekoše: oèistismo sav dom gospodnji i oltar za žrtve paljenice i sve sudove njegove i sto za postavljanje i sve sudove njegove,

onda mojsije rekne aronu i njegovim preživjelim sinovima, eleazaru i itamaru: "uzimajte od žrtve prinosnice što preostaje nakon prinesene žrtve u èast jahvi paljene i beskvasnu je uza žrtvenik jedite jer je vrlo sveta.
a mojsije reèe aronu i eleazaru i itamaru sinovima njegovim koji ostaše: uzimajte dar što ostane od ognjenih žrtava gospodnjih, i jedite s hlebom presnim kod oltara, jer je svetinja nad svetinjama.