Şunu aradınız:: filistejski (Sırpça - Hırvatça)

i u azotu æe sedeti tudjin, i ponos æu filistejski zatrti.
u ašdodu stanovat æe kopilad! zatrt æu ponos filistejaca,

i donesoše joj knezovi filistejski sedam gužava sirovih, još neosušenih, i ona ga sveza njima.
filistejski knezovi donesu delili sedam svježih još neosušenih žila i ona ga veza njima.

i knezovi filistejski idjahu sa stotinama i hiljadama; a david i njegovi ljudi idjahu najposle s ahisom.
filistejski su knezovi prolazili sa svojim stotinama i tisuæama, a david i njegovi ljudi išli su sasvim na kraju s akišem.

a da je još narod slobodno jeo danas od plena neprijatelja svojih, koji nadje! ne bi li polom filistejski bio još veæi?
Što bi tek bilo da je narod slobodno jeo od plijena koji je zadobio od neprijatelja? ne bi li filistejski poraz bio još veæi?"

i istrebiæu stanovnike iz azota i onog koji drži palicu iz askalona, i okrenuæu ruku svoju na akaron, i izginuæe ostatak filistejski, veli gospod gospod.
istrijebit æu žitelje ašdodske i žezlonošu iz aškelona. pružit æu ruku na ekron da ostatak filistejski pogine," veli jahve gospod.

a davidu rekoše ljudi njegovi: evo nas je strah ovde u judinoj zemlji, a šta æe biti kad podjemo u keilu, na logor filistejski?
ali rekoše davidu ljudi njegovi: "gle, mi smo veæ ovdje, u judi, u neprestanom strahu; što æe tek biti ako odemo u keilu protiv filistejskih èeta!"

i knezovi filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu dagonu bogu svom, i da se provesele, pa rekoše: predade nam bog naš u ruke naše samsona neprijatelja našeg.
a knezovi se filistejski skupiše da prinesu veliku žrtvu svome bogu dagonu i da se provesele. govorahu oni: "bog naš predade nam u ruke samsona, našeg neprijatelja."

tada ta trojica prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog koji je kod vrata, i donesoše i dadoše davidu; a david ne hte piti, nego je izli gospodu.
tada ta trojica prodriješe kroz filistejski tabor i, zahvativši vode iz betlehemskoga studenca što je kod vrata, donesoše je i dadoše davidu. ali je david ne htjede piti nego je proli kao ljevanicu jahvi

i dodjoše k njoj knezovi filistejski i rekoše joj: prevari ga i iskušaj gde mu stoji velika snaga i kako bi smo mu dosadili da ga svežemo i savladamo; a mi æemo ti dati svaki po hiljadu i sto srebrnika.
filistejski knezovi doðoše k njoj i rekoše joj: "zavedi ga i doznaj gdje stoji njegova velika snaga, kako bismo ga mogli svladati pa da ga svežemo i uèinimo nemoænim. a dat æe ti svaki od nas po tisuæu i sto srebrnih šekela."

a dalida videæi da joj je otvorio celo srce svoje, posla i pozva knezove filistejske poruèivši im: hodite sada, jer mi je otvorio celo srce svoje. tada dodjoše knezovi filistejski k njoj i donesoše novce u rukama svojim.
delila tad shvati da joj je otvorio cijelo svoje srce; pozva filistejske knezove i reèe im: "doðite sada jer mi je otvorio cijelo svoje srce." i filistejski knezovi doðoše k njoj i donesoše sa sobom novac.

i rekoše knezovi filistejski: Šta æe ti jevreji? a ahis reèe knezovima filistejskim: nije li ovo david sluga cara izrailjskog saula, koji je kod mene toliko vremena, toliko godina, i ne nadjoh na njemu ništa otkako je dobegao do ovog dana?
filistejski knezovi zapitaše: "Što hoæe ti hebreji ovdje?" a akiš odgovori filistejskim knezovima: "pa ovo je david, sluga izraelskoga kralja Šaula! veæ je godinu-dvije kod mene, ali nisam našao na njemu ništa sumnjivo od onoga dana kad je prebjegao k meni pa do današnjega dana."