Şunu aradınız:: karanje (Sırpça - Hırvatça)

uho koje sluša karanje životno nastavaæe medju mudrima.
uho koje posluša spasonosan ukor prebiva meðu mudracima.

bolje je slušati karanje mudroga nego da ko sluša pesmu bezumnih.
bolje je poslušati ukor mudra èovjeka negoli slušati hvalospjev luðaka.

nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti;
nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;

gle, blago èoveku koga bog kara; i zato ne odbacuj karanje svemoguæeg.
da, blago èovjeku koga bog odbaci! stoga ti ne prezri karanje svesilnog!

i kažeš: kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!
i da ne kažeš: "oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!

sine moj, ne odbacuj nastave gospodnje, i nemoj da ti dosadi karanje njegovo.
sine moj, ne odbacuj jahvine opomene i nemoj da ti omrzne njegov ukor.

obratite se na karanje moje; evo, izasuæu vam duh svoj, kazaæu vam reèi svoje.
poslušajte moju opomenu! gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoæu vas pouèiti svojim rijeèima.

ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman.
tko odbaci pouku, prezire vlastitu dušu, a tko posluša ukor, stjeèe razboritost.

ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se bog: jer koji je sin kog otac ne kara?
poradi vašega odgajanja trpite. bog s vama postupa kao sa sinovima: a ima li koji sin kojega otac stegom ne odgaja?

sve je pismo od boga dano, i korisno za uèenje, za karanje, za popravljanje, za pouèavanje u pravdi,
sve pismo, bogoduho, korisno je za pouèavanje, uvjeravanje, popravljanje, odgajanje u pravednosti,

kad beše karanje, šta bi? eda li ni od pruta koji ne haje neæe biti ništa? govori gospod gospod.
doðe kušnja, i odbaèenoga žezla više biti neæe - rijeè je jahve gospoda.

jer svako karanje kad biva ne èini se da je radost, nego žalost; ali posle daæe miran rod pravde onima koji su nauèeni njime.
isprva se doduše èini da nijedno odgajanje nije radost, nego žalost, ali onima koji su njime uvježbani poslije donosi mironosni plod pravednosti.

i poznajte danas šta vaši sinovi ne znaju niti videše, karanje gospoda boga svog, velièanstvo njegovo, krepku ruku njegovu i mišicu njegovu podignutu,
vi, a ne vaši sinovi, koji nisu ni upoznali ni vidjeli pouke jahve, boga vašega, danas ste se osvjedoèili o njegovoj velièajnosti, o njegovoj moænoj ruci, ispruženoj mišici,

nisi li ti od veka, gospode bože moj, sveèe moj? neæemo umreti; ti si ga, gospode, odredio za sud; i utvrdio si ga, steno, za karanje.
nisi li od davnih vremena, jahve, bože moj, sveèe moj? ti koji ne umireš! ti si, jahve podigao ovaj narod radi pravde, postavio ga, stijeno, da kažnjava.