Você procurou por: jarosti (Sérvio - Croata)

dadoh ti cara u gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj.
u gnjevu svom kralja ti dadoh i u srdžbi ti ga uzimam.

jer nas nestaje od gneva tvog, i od jarosti tvoje u smetnji smo.
zaista, izjeda nas tvoja srdžba i zbunjuje ljutina tvoja.

gospode! nemoj me karati u gnevu svom, niti me nakaziti u jarosti svojoj.
psalam. davidov. za spomen.

koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj, hoæe li se tebe radi ostaviti zemlja i stena se premestiti sa svog mesta?
o ti, koji se od jarosti razdireš, hoæeš li da zemlja zbog tebe opusti da iz svoga mjesta iskoèe peæine?

zato æu zatresti nebo, i zemlja æe se pokrenuti sa svog mesta od jarosti gospoda nad vojskama i u dan kad se raspali gnev njegov.
nebesa æu potresti, maknut æe se zemlja s mjesta od srdžbe jahve nad vojskama u dan kad se izlije gnjev njegov.

jer se bojah gneva i jarosti, kojom se beše gospod razljutio na vas da vas istrebi; i usliši me gospod i tada.
jer se bojah srdžbe i gnjeva kojim je jahve usplamtio na vas da vas zatre. ali me i tada jahve usliša.

i istrebi ih gospod bog iz zemlje njihove u gnevu i jarosti i ljutini velikoj, i izbaci ih u drugu zemlju, kao što se vidi danas.
Što je sakriveno, pripada jahvi, bogu našemu, a objava nama i sinovima našim zauvijek da vršimo sve rijeèi ovoga zakona.

jer, gle, gospod æe doæi s ognjem, i kola æe mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.
jer, evo, dolazi jahve s ognjem - bojna su mu kola poput vihora - da u jarosti gnjev svoj iskali i prijetnje svoje u ognju žarkome.

i osvetiæu se edomcima rukom naroda svog izrailja, i uèiniæe s edomcima po gnevu mom i po jarosti mojoj, i poznaæe moju osvetu, govori gospod gospod.
tako æu se osvetiti edomu rukom svojega naroda izraelskog. oni æe postupiti s edomom prema mojem gnjevu i mojoj srdžbi. i spoznat æe moju osvetu!' - rijeè je jahve gospoda.

zato ovako veli gospod gospod: razvaliæu olujom u gnevu svom, i silan æe dažd doæi u gnevu mom, i kamenje velikog grada u jarosti mojoj da potre.
zato ovako govori jahve gospod: 'u svojoj jarosti razbjesnit æu olujne vihore, u srdžbi æu svojoj udariti silnim pljuskom da ga zatrem, u gnjevu æu na nj oboriti grÓad kao kamenje.

zemlju ovu opaljenu sumporom i solju, gde se ne seje niti šta nièe niti na njoj raste kakva biljka, kao gde je propao sodom i gomor, adama i sevojim, koje zatre gospod u gnevu svom i u jarosti svojoj,
i svi æe narodi pitati: 'zašto uèini jahve ovako ovoj zemlji? kakva je morala biti žestina toga silnoga gnjeva?'

zato èekajte me, govori gospod, do dana kad æu se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer æe oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.
zato mene èekajte - rijeè je jahvina - do dana kad ustanem kao tužilac; jer ja sam odredio da se sakupe narodi, da se saberu kraljevstva, da na vas gnjev svoj izlijem, svu gorèinu svoje srdžbe: u vatri moje ljubomore bit æe sva zemlja sažgana.